Beše jednom jedna zelena fontana, a onda…

Bilo je dovoljno reći: „Vidimo se kod Zelene fontane.“ Za mnoge Subotičane to je bila sasvim precizna adresa. Tu su počinjale šetnje, čekalo se društvo i zastajalo usred običnog dana. Kraj nje su se fotografisali mladenci, a maturanti završetak škole ponekad proslavljali i u vodi. Tako je, malo-pomalo, jedna fontana ušla u porodične albume i lične istorije grada.

Njena priča počela je mnogo pre nego što je voda prvi put potekla na Trgu slobode. Projekat je izradio arhitekta Svetislav Ličina, a keramički elementi proizvedeni su u čuvenoj fabrici Žolnai u Pečuju još 1971. godine. Delovi su potom godinama čekali u Subotici. Prvobitno je bila namenjena prostoru na kojem se danas nalazi Plava fontana, ali je prilikom preuređenja centra dobila mesto na Trgu slobode.

Kada je 1985. godine konačno proradila, postala je prepoznatljiv deo obnovljenog gradskog središta. Prostor kojim su ranije prolazili automobili i na kojem se parkiralo pretvarao se u mesto za pešake, susrete i zadržavanje. Uz obnovljene fasade, novo popločanje i rasvetu, Zelena fontana zaokružila je tu promenu. Njena boja, keramika i voda postale su deo slike po kojoj se Subotica pamtila.

S vremenom su se pojavila oštećenja. Keramika je propadala, a instalacije ispod fontane dotrajavale. Zbog velikog gubitka vode i lošeg stanja cevi, njen rad obustavljen je 2011. godine. Usledile su godine čekanja, zaštitnih dasaka i razgovora o mogućoj obnovi. Fontana je još bila na svom mestu, ali se njen žubor više nije čuo.

Demontaža je počela 5. februara 2020. godine. Posle gotovo tri i po decenije, Zelena fontana uklonjena je sa trga. Za ljude koji su uz nju odrastali, time se promenio i jedan sasvim ličan deo gradskog pejzaža — mesto uz koje su vezivali nečiji dolazak, susret ili fotografiju koju još čuvaju.

A šta je ostalo od njene keramike? Prilikom uklanjanja najavljeno je da će pojedini očuvani elementi, među njima ćupovi i neoštećene ploče, biti sačuvani i predati Gradskom muzeju. Takav dogovor sa Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture trebalo je da obezbedi da od nekadašnje fontane ostane i materijalni trag, nešto više od fotografija i sećanja.

Na njenom mestu danas je drugačija fontana. Nova, parterna, sa mlazevima koji izlaze iz nivoa pločnika, puštena je u rad 11. avgusta 2020. godine. Voda se vratila na taj deo trga, sada u novom obliku. Uz nju će nastajati neke druge fotografije i odrastati deca koja staru Zelenu poznaju samo iz priča.

A nedaleko odatle ostala je Plava fontana. Podignuta 2001. godine, takođe od Žolnai keramike, ona i dalje čuva jednu poznatu boju i teksturu subotičkog centra. Uz nju se lakše prizove i ona druga, zelena, sa kojom je godinama delila prostor oko Gradske kuće.

Gradovi se menjaju, a ljudi u sebi još dugo nose njihove ranije obrise. Zato neko, gledajući današnji trg, i dalje sasvim jasno vidi gde je stajala fontana, kojim se putem oko nje prolazilo i gde je nekoga čekao.

Plava je još tu. A za Zelenu je dovoljno otvoriti stari album — i ponovo biti kod fontane.