Meteor i Čelik: Prodavnice koje se pamte i požar koji se ne zaboravlja

Nekome će ime Meteor prizvati izloge i kupovinu za kuću. Drugome Čelik. A mnogima će biti dovoljna ona poznata odrednica: „Čelik koji je goreo“.

U jesen 1977, jednog petka oko deset uveče, požar je zahvatio najveću Meteorovu prodavnicu. Vatrogascima i zaposlenima pridružili su se građani, izvlačeći robu iz zadimljenog prostora. Zajedničkim naporom spasena je približno trećina robe. Stradali su i stanovi iznad prodavnice, ali ljudskih žrtava nije bilo.

Čelik je svoju istoriju započeo kao gvožđara Barzel. Posleratno ime zadržalo se i kada je radnja postala deo Osnovne organizacije udruženog rada Meteor.

Posle požara usledila je obnova. Krajem januara 1980. otvorena je savremena robna kuća sa belom tehnikom, rasvetom, alatima, posuđem, biciklima i motociklima. Na spratu su kupce čekali nameštaj, tepisi i zavese. Obnovljeni objekat ubrajan je među najmodernije robne kuće tog tipa u Vojvodini.

Ideja je bila vrlo bliska današnjim velikim trgovcima: na jednom mestu pronaći veliki deo onoga što je potrebno za opremanje doma.

Iza prodavnica stajala je ozbiljna poslovna infrastruktura. Dokumentacija za privatizaciju iz 2004. godine beleži 84 zaposlena, robnu kuću Čelik površine 2.022 kvadratna metra, prodavnicu Metal od 648 kvadrata i magacin od čak 5.579 kvadrata. Tu su bili i upravna zgrada, kancelarije i više od 24.000 kvadratnih metara građevinskog zemljišta.

Takav popis pokazuje koliko je Meteor bio više od prepoznatljivog natpisa iznad vrata. Imao je prodajne prostore, skladišta i poslovanje na veliko i malo — osnovu organizovanog trgovačkog sistema. Iz današnje perspektive, u njemu je lako prepoznati osobine lokalnog trgovačkog lanca.

Ali između njegovih modernih odeljenja i privatizacije dogodile su se devedesete. Kriza i inflacija pogodile su subotičku trgovinu, praznile prodavnice i veliki deo kupovine preselile na Buvlju pijacu. Menjali su se i tržište i način na koji su građani dolazili do robe.

Meteor je pred privatizaciju već imao teškoće: poslovni rashodi bili su veći od prihoda i 2002. i 2003. godine. Paket od približno 69,4 odsto kapitala procenjen je na 148,9 miliona dinara. Na aukciji 11. oktobra 2004. prodat je za 95 miliona dinara, a kupac je bio Mirko Rašić.

Usledile su nove vlasničke promene. Do juna 2009. gotovo sve akcije bile su u rukama preduzeća Real State System, u vlasništvu Zepter Internationala. Iste godine Meteor je postao društvo sa ograničenom odgovornošću i njegove akcije povučene su sa berze.

U kasnijim pregledima sudbine subotičke privrede Meteor je već svrstan među poznata preduzeća koja nisu preživela tranziciju. Nekadašnji trgovački sistem postao je deo istorije grada.

A njegovu drugu istoriju čuvaju kupci i zaposleni — kroz sećanja na prodavnice, kolege i stvari koje su iz tih izloga stigle u njihove domove.

Koju Meteorovu prodavnicu vi najviše pamtite — i šta ste u njoj kupili?