Bio je utorak, 25. avgust 1925. godine. Dan sparan, nebo mutno. Oko četiri sata popodne Suboticu i okolinu pogodila je oluja, a u kalendaru „Danica“ za 1926. godinu ostao je opis koji i danas dočarava to popodne: „krovovi padaju dolje, voda potokom teče na sve strane“. Hroničar je nevreme nazvao „pravi sud Božji“.
Više od jednog veka kasnije, razmere te oluje mogu se naslutiti iz sačuvanih izveštaja i molbi za pomoć. Istoričar Stevan Mačković, pozivajući se na podatke tadašnje Šumske uprave, navodi oko 10.000 iščupanih stabala. Vetar je razbijao prozore, odnosio crepove i obarao delove crkvenih tornjeva.
Jedno od najupečatljivijih svedočenja dolazi iz Žednika. Ana Evetović, sestra tamošnjeg župnika, opisala je kako su zbog velike zapare prozori župnog doma bili otvoreni. Kada se oluja približila, ona i kapelan požurili su da ih zatvore. Potom su kroz prozor pogledali prema crkvi.
Prema njenom kazivanju, vetar je podigao krov crkvenog tornja, prevrnuo ga u vazduhu i oborio na zemlju, krstom nadole. Krst se zario duboko u tlo. To svedočenje preneto je u monografiji žedničke župe, a kasnije i u tekstu „Hrvatske riječi“. Iza prizora koji gotovo liči na filmsku scenu ostala je teško oštećena crkva Svetog Marka.
Stradale su i subotičke crkve. Sa tornja Svetog Roka u Keru pala je rozeta teška oko stotinu kilograma, probila krov i oštetila orgulje. Na crkvi Svetog Đurđa srušen je deo tornja, uz oštećenja krova i orgulja.
Nevreme je prekinulo i sasvim obične letnje aktivnosti. U novinskim izveštajima iz tog vremena, koje prenosi Mačković, opisuje se panika među kupačima na Paliću i razaranje kabina kupališta. Stradali su štandovi i paviljoni subotičke privredne izložbe, dok je voz prema Beogradu, zbog prepreka na pruzi kod Žednika, morao da se vrati u Suboticu. Pokidane su i telefonske i telegrafske veze. Grad, kupalište, izložba i železnica našli su se u istoj priči o nevremenu.
Oštećen je i krov Gradske kuće. Arhivski dokumenti beleže odluke o popravkama, angažovanje majstora i nabavku crepa. Za saniranje posledica oluje grad je podigao zajam od 550.000 tadašnjih dinara kod Gradske štedionice.
U tim starim spisima nema mnogo velikih reči. Navode se polupani crepovi, oštećeni krovovi, potrebni radovi i novac koji nedostaje. Upravo zato oni tako jasno približavaju ono što dolazi posle oluje: kada vetar utihne, a treba ponovo pokriti kuću, popraviti prozor i nastaviti život.
Za nas je 25. avgust 1925. datum iz gradske prošlosti. Za tadašnje Subotičane bio je dan posle kojeg su imali šta da popravljaju — i šta da pamte.
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
0 komentara
Uključite se u razgovor