Evo koliko bi mogle da porastu penzije — a šta će biti sa platama i evrom?

Penzije imaju zakonski mehanizam usklađivanja, povećanje plata zavisi od propisa i odluka za pojedine grupe zaposlenih, a evro od ekonomskih kretanja i poverenja. Za građane se sve svodi na isto pitanje: koliko će novca stizati i šta će njime moći da plate?

Posle velikog interesovanja za naš tekst o obećanim povećanjima plata i penzija, važno je razdvojiti ono što uređuje zakon od onoga što još zavisi od odluka nadležnih institucija. Kako smo pisali i u tekstu o redovnosti isplate plata i penzija, redovna uplata i povećanje primanja dva su različita pitanja. Treće je koliko će veći iznos zaista popraviti kućni budžet.

Penzije: povećanje od 7,5 odsto?

Penzije imaju važan oslonac: redovno usklađivanje uređeno je zakonom i ne zavisi samo od političkog obećanja. Promena vlasti sama po sebi ne prekida taj mehanizam.

Procenat povećanja zavisi od kretanja zarada i potrošačkih cena, ali i od toga koja se zakonska formula primenjuje. Nju određuje učešće propisanih penzijskih izdataka u bruto domaćem proizvodu.

Kako bi se došlo do 7,5 odsto? Ako bi merodavni rast zarada iznosio približno 11,8 odsto, a rast cena oko 3,2 odsto, formula koja oba pokazatelja uzima u jednakim delovima dala bi upravo taj rezultat: polovinu od 11,8 i polovinu od 3,2, odnosno ukupno 7,5 odsto.

To objašnjava računicu, ali još ne potvrđuje konačno povećanje. Potrebno je potvrditi ulazne podatke i da se za predstojeće usklađivanje primenjuje upravo ta formula. Zato 7,5 odsto ovde posmatramo kao uslovni scenario, a ne kao završen zvanični obračun.

Takvo povećanje donelo bi 2.250 dinara više na penziju od 30.000, odnosno novi iznos od 32.250 dinara. Penzija od 40.000 porasla bi na 43.000, a penzija od 60.000 na 64.500 dinara.

Za penzionere je, dakle, najvažnije da zakonski mehanizam postoji. Konačan procenat i datum uvećane uplate treba pratiti kroz zvanično usklađivanje i kalendar isplate.

Plate: povećanje je moguće, ali procenat još nije izvestan

Kod plata u javnom sektoru nema jedne zajedničke formule koja svim zaposlenima automatski nadoknađuje inflaciju. Ipak, to ne znači da povećanja neće biti, niti da svaka promena vlasti vraća pitanje zarada na početak.

Važeći propisi i kolektivni ugovori ostaju polazna tačka. Za nastavnike, zdravstvene radnike, zaposlene u upravi i drugim službama potrebno je posmatrati pravila koja se odnose na njih, kao i osnovice, koeficijente i dodatke od kojih zavisi plata.

Rast troškova života, potreba da javne službe zadrže zaposlene i pregovori sa sindikatima predstavljaju razloge da povećanje zarada ostane važno pitanje za svaku vladu. Koliki prostor za njega postoji, zavisi od budžetskih prihoda, drugih obaveza i prioriteta.

Ranije pominjanih osam odsto, odnosno 12 odsto za socijalnu zaštitu, zato ne treba unapred ni otpisati ni smatrati sigurnim. Ako su povećanja uređena važećim aktima, promena vlasti ih sama po sebi ne poništava. Ako su ostala na nivou najave, potrebne su odgovarajuće odluke.

Moguće je zadržavanje najavljenih procenata, ali i drugačiji rokovi ili veća povećanja za pojedine grupe zaposlenih. Neizvestan procenat nije isto što i izvesno zamrzavanje plata. Za pouzdan odgovor potrebno je videti konkretne odluke i sredstva obezbeđena za njihovu primenu.

Šta bi moglo da pomeri evro?

Pojačana kupovina evra ne znači automatski da sledi skok kursa. Tražnja može da raste zbog plaćanja uvoza, otplate obaveza i sezonskih poslovnih potreba. Istovremeno, izvoz, investicije i novac iz dijaspore povećavaju ponudu deviza.

Politička neizvesnost mogla bi da stvori dodatni pritisak ako bi se odužilo formiranje institucija, usvajanje budžeta ili razjašnjavanje buduće ekonomske politike. Deo građana i firmi tada može da kupuje evre „za svaki slučaj“, dok investitori mogu da odlože ulaganja.

Rizik raste kada povećana tražnja potraje, a očekivani devizni prilivi oslabe. To je mogući mehanizam pritiska na dinar, a ne tvrdnja da se takav razvoj već događa.

NBS intervencijama na deviznom tržištu može da ublažava prekomerne kratkoročne oscilacije. Zbog toga kurs može ostati približno stabilan i kada tražnja za evrima poraste.

Za procenu je zato važnije pratiti trajanje pritiska, prilive i intervencije centralne banke nego cenu evra u jednoj menjačnici. Nema dovoljno osnova da se iz same političke neizvesnosti izvede konkretan budući kurs.

Da li promena vlade znači i promenu guvernerke?

Promena vlade sama po sebi ne znači prestanak mandata guvernera. Eventualni raniji odlazak sa funkcije zavisi od ostavke ili zakonom predviđenih razloga i postupka razrešenja, pa se ne može unapred vezati za datum formiranja vlade.

Ni promena na čelu NBS ne bi automatski značila promenu kursa. Za poverenje bi bili važni način sprovođenja postupka, kredibilitet rukovodstva i monetarna politika koju namerava da vodi.

Koliko će od povećanja ostati?

Čak i uz stabilan evro, hrana, grejanje, stanovanje i druge svakodnevne potrebe mogu da poskupe. Zato veći iznos na računu nije dovoljan dokaz da se živi bolje.

Ako primanja rastu brže od troškova domaćinstva, povećanje donosi stvarno olakšanje. Ako troškovi rastu istom brzinom ili brže, dodatni novac uglavnom odlazi na održavanje dosadašnjeg standarda.

Penzije treba pratiti kroz zvaničan obračun, plate kroz konkretne propise i odluke, a evro kroz tržišna kretanja i poteze NBS. Koliko nam je zaista bolje, pokazaće ono što ostane posle plaćenih računa.