BEZBEDNOST NA VISINI ILI IGRA SA ŽIVOTOM? Radnici na subotičkim gradilištima između normi i realnosti

Ekspanzija stanogradnje i masovna gradnja u Subotici, posebno u naseljima poput Prozivke i Kertvaroša, iz dana u dan menjaju izgled grada. Međutim, dok zgrade niču rekordnom brzinom, među građanima se sve češće postavlja pitanje: koliko je zaista bezbedan rad na subotičkim skelama i ko kontroliše primenu mera zaštite na radu?

Fotografije koje su zabeležene na jednom od aktivnih gradilišta u MZ Prozivka ponovo otvaraju bolnu i hroničnu temu građevinskog sektora. Na višim spratovima objekta u izgradnji primetni su radnici koji obavljaju radove na skeli i prozorima bez vidljive kompletne zaštitne opreme — pre svega bez sigurnosnih pojaseva za rad na visini, šlemova ili odgovarajuće zaštitne odeće.

Ko je nadležan i ko kontroliše gradilišta?

U javnosti se često mešaju uloge građevinske inspekcije i inspekcije rada:

 Građevinska inspekcija (Gradska uprava Subotica) kontroliše legalnost objekta, građevinske dozvole, usklađenost radova sa projektom i gradilišnu tablu.

 Inspekcija rada (Severnobački upravni okrug / Ministarstvo za rad) jedina je nadležna za kontrolu bezbednosti i zdravlja na radu, prijavljene radnike, upotrebu zaštitne opreme (šlemovi, opasači, skele) i uslove rada.

Iako zakon obavezuje izvođače i investitore da pre početka radova prijave gradilište i izrade Elaborat o uređenju gradilišta i Plan preventivnih mera, pitanje je koliko se te mere sprovode u praksi nakon što inspektori napuste teren.

Da li ima dovoljno inspektora?

Problem sa kojim se suočava cela Srbija, pa tako i Subotica, jeste hroničan deficit inspekcijskog kadra. Broj terenskih inspektora rada daleko je ispod broja aktivnih gradilišta koja su trenutno otvorena u gradu. Zbog toga se kontrole uglavnom vrše periodično, po planu ili po prijavama građana i vanrednim događajima, što ostavlja prostor za neodgovorno ponašanje na terenu kada inspekcija nije u blizini.

Zakon vs. Realnost: Brinu li rukovodioci o bezbednosti?

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac i rukovodilac radova snose potpunu odgovornost za obezbeđivanje zaštitne opreme, ali i za nadzor nad tim da li radnici tu opremu zapravo koriste.

Na terenu se najčešće uočavaju tri uzroka ovakvih propusta:

1. Rokovi i pritisak: Brzina izvođenja radova često potiskuje sigurnosne procedure.

2. Ušteda i nemar: Nepostojanje angažovanog licu za BZR (Bezbednost i zdravlje na radu) na samom gradilištu tokom celog dana.

3. Ljudski faktor: Ponekad i sami radnici izbegavaju nošenje opreme zbog vrućine ili navike, ali zakon je jasan — poslodavac ne sme dozvoliti rad bez opreme na visini.

Rad na visini bez zaštitnog pojasa i adekvatno osigurane skele nosi rizik od padova sa fatalnim posledicama. Pitanje koje ostaje otvoreno za subotičku javnost jeste: Da li su profiti i brzina gradnje postali važniji od ljudskih života i koliko još opomena građani treba da pošalju sa ulica pre nego što nadležni pooštre kontrole na subotičkim gradilištima?

Službeni kontakt za prijavu nepravilnosti:

Građani koji uoče radnike bez zaštitne opreme ili neobezbeđena gradilišta mogu podneti prijavu Inspekciji rada Severnobačkog okruga u Subotici.