ŽIVOT BEZ DOKUMENATA: Subotički advokat Miloš Bojović objašnjava postupak utvrđivanja vremena i mjesta rođenja

Iako živimo u eri sveopšte digitalizacije, među nama i dalje postoje sugrađani koji za sistem zvanično – ne postoje. Izostanak upisa u matične knjige rođenih sa sobom povlači nemogućnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava, od školovanja i liječenja, pa sve do zaposlenja. O tome kako izgleda proces izlaska iz statusa „pravne nevidljivosti“, ko sve može pokrenuti ovaj postupak i na koji način se dokazuju činjenice rođenja, razgovarali smo sa subotičkim advokatom Milošem Bojovićem.
U nastavku vam prenosimo detaljan vodič kroz ovaj specifičan pravni postupak:

Iako će nekome možda zvučati čudno i dalje postoje ljudi koji nisu upisani u matične knjige prilikom svog rođenja, odnosno koji nemaju utvrđeno vreme ni mesto rođenja. Ti ljudi upravo zbog toga ne mogu da ostvaruju brojna prava budući da zbog izostanka podataka o vremenu ili mestu njihovog rođenja nisu upisani u Matičnu knjigu rođenih zbog čega ne mogu da poseduju lične dokumente, ne mogu da se upišu u školu, da se leče ili putuju. Da bi se ova situacija regulisala i omogućilo svima ljudima da izađu iz statusa “ pravne nevidljivosti” u našoj zemlji postoji poseban postupak kojim se utvrđuje vreme i mesto rođenja osoba koje su rođene u kućnim uslovima ili su zbog nekih drugih okolnostima poput rata ili izbeglištva ostali bez podataka o svom mestu i vremenu rođenja. Postupak može da se pokrene pred matičnom službom gradske uprave ili sudom. 

Postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja je poseban vanparnični postupak i regulisan je članovima Zаkona o vanparničnom postupku. Postupak je u svim svojim segmentima prilagođen specifičnoj situaciji u kojoj se nalaze osobe koje nisu upisane u MKR. Predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja može da podnese osoba koja nije upisana u matičnu knjigu rođenih, a vreme i mesto svog rođenja ne može da dokažena način predviđen propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga. Pored osobe koja nije upisana u MKR, postupak može da pokrene svako lice koje ima neposredni interes (roditelji, deca, vanbračni supružnici) kao i organ starateljstva. Ukoliko se ovaj zahtev podnosi putem punomoćnika treba naglasiti da je advokat jedino stručno lice koje je ovlašćeno za pokretanje ovog postupka.

Za vođenje postupka mesno je nadležan svaki stvarno nadležan sud, čime je omogućeno pravno nevidljivim licima da lakše pokrenu postupak, budući da osobe koje nisu upisane u Matičnu knjigu rođenih ne mogu imati prijavljeno prebivalište ili boravište, pa po tomosnovu ne bi mogla da se zasnuje mesna nadležnost nekog određenog suda. Na ovaj način je praktičn omogućeno ovim osobama da postupak mogu pokrenuti pred sudom koji se nalazi u gradu ili opštini gde se nalaze. U predlogu za utvrđivanje vremena i mesta rođenja obavezni elementi su ime, prezime i pol osobe koja nije upisana u MKR, kao i dokazni predlozi kojima se dokazuju ove činjenice. Obzirom da mnoga pravno nevidljiva lica nemaju saznanja o tačnom vremenu ili mestu svog rođenja, ove činjenice se navode u predlogu isključivo ako su poznate.

Nakon što sud primi predlog, u obavezu je da najpre kod određene matične službe proveri da li unjihovim evidencijama postoje podaci o osobi čije se vreme i mesto rođenja utvrđuje. Rok za dostavljanje ovih podataka je 30 dana. Nakon toga, sud zakazuje ročište. Propisano je da sud mora da sasluša najmanje dva punoletna svedoka koja imaju neposredna saznanja o vremenu ili mestu rođenja podnosioca zahteva. Takođe, sud može da odredi i da lekar da nalaz i mišljenje o životnoj dobi osobe čije se rođenje dokazuje u postupku dokazuje.

Sud je dužan da rešenje kojim se utvrđuje vreme i mesto rođenja donese u roku od 90 dana od dana podnošenja predloga. Rešenje obavezno sadrži ime i prezime, pol, dan, mesec, godinu, čas i mesto rođenja, kao i podatke o roditeljima, ako su poznati. Važno je da, kad god je to moguće, rešenja sadrže podatke o roditeljima, jer je to od značaja za sticanje državljanstva na osnovu porekla.

Ukoliko sud ne može da utvrdi tačno vreme ili mesto rođenja, smatraće se da je osoba rođena 1. januara godine za koju se može uzeti da je verovatna godina rođenja a kao mesto rođenja uzeće se ono za koje se može utvrditi da je verovatno mesto rođenja, a ako ni to nije moguće onda se kao mesto rođenja utvrđuje mesto gde je osoba boravila u vremepodnošenja predloga. 

Važna specifičnost postupka se ogleda u tome što je Predlagač oslobođen plaćanja svih sudskih taksi i drugih troškova postupka, dok se troškovi veštačenja isplaćuju iz sredstava suda.Na taj način je omogućeno svim licima da bez sudskih troškova pokrenu i okončaju ovaj postupak, što dodatno olakšava njihovu situaciju.

Rok za izjavljivanje žalbe nakon prijema rešenja je 8 dana, a viši sud dužan je da drugostepenu odlukudonese u roku od 30 dana, stim da ovaj rok može biti produžen najviše za još 60 dana.Kada rešenje postane pravosnažno, sud ga u roku od 8 dana dostavlja nadležnoj matičnoj službi radi upisa činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih. Nakon upisa u matičnu knjigu rođenih prestaje “ pravna nevidljivost” i ove osobe stiču neophodne uslove za ostvarivanje brojnih do tada nedostupnih prava. 

Na kraju, zbog brojnih specifičnosti ovog postupka preporuka je da se u cilju efikasnog ostvarivanja prava za pokretanje i zastupanje angažuje advokat koji se bavim ovom vrstom prava i koji je po našim propisima jedini stručnjak koji je ovlašćen da vrši usluge zastupanja.