Tokom svakog izbornog ciklusa, jedno od ključnih pitanja bezbednosti i regularnosti jeste – kada i kako policija može da reaguje ako dobije prijavu o nepravilnostima na biračkom mestu? Zakonodavstvo Republike Srbije postavlja jasnu i neprobojnu granicu između izborne administracije i organa reda, kako bi se sprečio bilo kakav politički pritisak ili zloupotreba policijskih snaga tokom glasanja.
Prema važećem Zakonu o izboru narodnih poslanika, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nemaju pravo da samoinicijativno ulaze na biračka mesta niti da dežuraju u prostorijama gde se glasa, bez obzira na to koliko poziva građana ili posmatrača stiglo u dežurnu službu.
Ulazak policije u samu prostoriju za glasanje moguć je isključivo na poziv predsednika biračkog odbora. Čak ni u tom slučaju, policija ne može biti pozvana zbog proceduralnih grešaka, poput nedostatka UV lampe ili neproverenog identiteta birača.
Zakon jasno definiše da se asistencija policije može zatražiti samo ako je na biračkom mestu ozbiljno narušen javni red i mir – odnosno u slučajevima fizičkih sukoba, eksplicitnih pretnji nasiljem ili uništavanja izborne imovine koje sam odbor ne može da suzbije.
Istog trenutka kada uniformisana lica pređu prag biračkog mesta radi uspostavljanja reda, glasanje se momentalno prekida, a incident se detaljno unosi u službeni zapisnik.
Zakonodavac je svesno izopštio policiju iz izborne procedure unutar objekata kako bi se očuvao suverenitet glasanja. Za sve nepravilnosti koje se dogode unutra, pravni lek nije policijska prijava, već unošenje primedbe u Zapisnik o radu biračkog odbora i podnošenje zvaničnog zahteva za poništavanje glasanja lokalnoj izbornoj komisiji u zakonskom roku.
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
0 komentara
Uključite se u razgovor