Dok iz redova odlazeće republičke vlasti stižu upozorenja da će političke promene oterati investitore, nove najave zatvaranja fabrika pojačavaju zabrinutost radnika. Drekslmajer je početkom novembra potvrdio da će fabriku u Zrenjaninu zatvoriti do kraja marta 2027, jer nije obezbedio novi proizvodni projekat. Aster tekstil najavio je prestanak proizvodnje u Nišu do kraja ove godine zbog rasta troškova i pada porudžbina. Ipak, problemi nisu počeli posle izbora: Drekslmajer je zatvaranje prvi put najavio još u februaru 2025, dok Aster navodi da teškoće traju duže vreme.
Za Suboticu ovo nisu samo vesti iz drugih gradova. Otpuštanja u Flenderu i stečaj fabrike „8. mart“ već su pogodili ovdašnje porodice, dok novi poslovni projekti pokazuju da postoje i drugačiji primeri. Zato pitanje nije samo da li strane firme odlaze, već šta ih ovde zadržava kada se subvencije potroše. Promena vlasti ne može objasniti probleme koji su joj prethodili, ali ni novu vlast ne oslobađa obaveze da na njih odgovori.
Šta smo platili, a šta dobili?
Strane kompanije u Suboticu nisu dolazile pod istim uslovima. Neke su gradile nove pogone, druge preuzimale postojeća preduzeća, a podrška je obuhvatala novčane podsticaje, zemljište i infrastrukturu. Boysenu je obezbeđen podsticaj od četiri miliona evra i približno deset hektara zemljišta, dok je za jedan projekat proširenja ContiTecha bila predviđena pomoć od tri miliona evra. To su ulaganja čiji učinak treba meriti i godinama nakon svečanog otvaranja: koliko je poslova sačuvano, kakve su plate i šta je grad dugoročno dobio.
Dobijena subvencija, međutim, ne znači automatski da fabrika bez nje ne može da opstane. Pomoć za početno ulaganje i stalno pokrivanje poslovnih problema nisu isto. Problem nastaje kada ostanak investitora zavisi od novih pogodnosti, a radnici ne znaju šta ih čeka po isteku ugovorenih obaveza. Zato je važnije videti ugovore i rezultate nego ponavljati da su sve strane firme spas za privredu ili da su sve došle samo po državni novac.
Flender i „8. mart“: različite priče, ista briga
U Flenderu je tokom jeseni 2025. bez posla ostalo oko 350 zaposlenih. Kompanija je smanjenje broja radnika obrazložila promenama na tržištu i u potražnji, uz najavu unapređenja proizvodnje u Subotici. To jeste ozbiljno upozorenje, ali nije isto što i potvrđena odluka o zatvaranju fabrike. Kada se govori o mogućem odlasku, mora se jasno razlikovati ono što je kompanija saopštila od strahovanja o tome šta bi moglo da usledi.
Drugačiji je slučaj fabrike čarapa „8. mart“, nad kojom je početkom oktobra ove godine otvoren stečaj. Staro subotičko preduzeće bilo je od 2018. u nemačkom vlasništvu, da bi krajem 2025. prešlo u vlasništvo dotadašnjeg direktora. Više od 150 zaposlenih ostalo je bez posla i zaostalih zarada. Ovde se prepliću promene vlasništva, dugovi i odgovornost za sudbinu postojeće fabrike. Svesti sve to na priču da je strani investitor otišao kada su presušile subvencije značilo bi preskočiti ono što se zaista dogodilo.
Neki smanjuju proizvodnju, drugi ulažu
Istovremeno, Ametek O’Brien je u aprilu ove godine najavio novi proizvodni pogon u Subotici namenjen evropskom tržištu. Kao prednosti navedeni su blizina kupaca, kraći rokovi isporuke i pouzdanije snabdevanje. To je važan podsetnik da Subotica ima šta da ponudi i mimo cene rada i državne pomoći. Položaj, industrijsko iskustvo i znanje zaposlenih mogu biti razlog za novo ulaganje, ako ih prate dobri uslovi poslovanja.
Nova republička politika, ista pokrajinska i gradska vlast
U ekonomskom programu Studentske liste najavljuju se veća podrška domaćim kompanijama, ulaganja u tehnologiju, javni ugovori i podsticaji za firme koje podižu nivo zarada. To još nije sprovedena politika, niti znači da sve subvencije prestaju preko noći. Pred budućom republičkom vlašću je zadatak da objasni šta menja i kako će sačuvati predvidivost poslovanja. Istovremeno, u Vojvodini i Subotici ostaju dosadašnje vlasti, pa će do narednih izbora mnogo zavisiti od njihove sposobnosti da sarađuju. Radnici i preduzetnici ne bi smeli da plaćaju cenu političkog nadmetanja različitih nivoa vlasti.
Subotica ne može zauvek da bude jeftina
Rast plata ne bi smeo da se predstavlja kao problem koji treba zaustaviti da bi fabrike ostale. Cilj mora biti proizvodnja koja može da podnese bolje zarade, uz veću produktivnost, znanje i tehnologiju. Za to su potrebni uređena infrastruktura, stručni radnici, pouzdane institucije i administracija koja rešava probleme. Jednako je važno da domaći preduzetnik ima priliku da raste i zapošljava, umesto da se razvoj grada meri isključivo dolaskom sledeće strane kompanije.
Neke firme će širiti poslovanje, druge smanjivati proizvodnju, a neke će možda otići. Svaki izgubljeni posao traži ozbiljan odgovor, ali zastrašivanje radnika nije ekonomska politika. Subotici je potrebna privreda u kojoj se isplati ulagati i bez posebnih pogodnosti, a javna pomoć donosi merljiv i trajan rezultat. Najveća sigurnost za radnike jeste grad sa više dobrih poslodavaca — grad u kojem gubitak jednog posla ne znači i gubitak perspektive.
0 komentara
Uključite se u razgovor