„Poznato je da sam ja upropašćen čovek.“ Tako glasi rečenica iz priče o jednom Subotičaninu čiju smo molbu iz 1931. godine ranije objavili u rubrici SUživo arhiva. Zemljoposednik Karlo Vermeš obraćao se Gradskom poreskom zvanju tražeći odlaganje plaćanja zaostalog poreza. Iza službenog dokumenta stajali su porodica sa osmoro dece i čovek koji je pokušavao da objasni koliko mu je život postao težak.
Ova molba, o kojoj možete ponovo čitati na našem portalu, podseća nas koliko malo znamo o ljudima koji su nekada prolazili istim ulicama kojima danas hodamo. Na starim razglednicama ostale su lepe fasade, uređeni trgovi i gospodski šeširi. U dokumentima su sačuvane i brige koje se na tim slikama ne vide.
Subotica iza starih razglednica
Upravo takvu prošlost godinama istražuje i približava javnosti Stevan Mačković. Njegove materijale često koristimo u našoj rubrici Arhiva, jer kroz sačuvana pisma, fotografije i spise otkrivamo detalje koje bismo teško pronašli u kratkim pregledima istorije grada. Za taj rad i spremnost da istraženu građu učini dostupnom široj publici zaslužuje iskrenu zahvalnost. Zahvaljujući takvom trudu, mnoge zaboravljene Subotičane danas ponovo poznajemo po imenu i životnoj priči.
Molba Karla Vermeša samo je jedan primer onoga što arhivski dokument može da nam otkrije. Drugu, posebno osetljivu stranu prošlosti Mačković istražuje u novoj knjizi „Abecedar samoubica Subotice i okoline (1918–1941)”. Ona se bavi zabeleženim samoubistvima i pokušajima samoubistva u međuratnom periodu, kroz sudbine ljudi različitih zanimanja, porekla i društvenog položaja.
Teške sudbine kao deo istorije grada
U objavljenom uvodu knjige autor ukazuje i na način na koji je tadašnja štampa pisala o tim događajima, neretko uz preterivanje i senzacionalizam. Danas takva građa zahteva pažljivo čitanje i poštovanje prema ljudima o kojima govori. Ona otvara pitanja o tadašnjem životu, društvenim prilikama i odnosu zajednice prema ljudima u nevolji. I taj deo prošlosti pripada istoriji Subotice, koliko god bio težak.
Uz knjigu će biti predstavljen i 30. broj časopisa „Ex Pannonia”. Njegove stranice donose priče o lekarima iz porodice Vilhajm, poreklu naziva Hajdukova, prošlosti vinogradarstva i voćarstva Subotičko-horgoške peščare, kao i razgovor o izgradnji Subotice posle Drugog svetskog rata. Teme koje nas podsećaju koliko toga još možemo da saznamo o gradu i njegovoj okolini.
Priče iz arhive ovog puta slušamo uživo
Predstavljanje najnovijih publikacija Istorijskog arhiva Subotica biće održano 10. novembra 2026. godine u 17 časova, u Staroj čitaonici Gradske biblioteke u Subotici. O izdanjima će govoriti Tatjana Segedinčev, Stevan Mačković, dr sc. Jasminka Dulić i Morvai Rácz Richárd. Pozivnica i dodatne informacije dostupne su ovde.
Ako rado čitate našu rubriku Arhiva, ovo je događaj koji vredi posetiti. Prilika je da uživo čujete istraživače čiji nam rad pomaže da upoznamo nekadašnju Suboticu, saznate više o novim izdanjima i podržite ljude koji čuvaju sećanje na naš grad. Iza svake priče koju pročitate za nekoliko minuta često stoje sati i dani traganja po dokumentima. Ovo je lep povod da upoznamo i one koji ih pronalaze.
0 komentara
Uključite se u razgovor