Struja bi u Srbiji tokom 2027. godine mogla da poskupi, ali još nije zvanično objavljeno kada i za koliko. To očekuje stručnjak za energetiku Željko Marković, koji upozorava da domaća proizvodnja trenutno ne pokriva sve potrebe, pa EPS nedostajuću električnu energiju kupuje iz uvoza. Prema njegovim navodima, uvoz je u oktobru pokrivao prosečno 26 odsto potrošnje.
Kada nema dovoljno domaće struje, razliku kupujemo
Marković kao razloge navodi probleme sa ugljem, stare termoelektrane i sušu koja je smanjila proizvodnju hidroelektrana. To ne znači da su restrikcije najavljene — on veruje da ih neće biti. Međutim, kupovina nedostajuće struje na tržištu stvara dodatni trošak i pritisak na buduće cene.
Istovremeno, sve više stvari radi na struju: grejanje, klime, proizvodnja, a postepeno i automobili. Srbija u svojoj energetskoj strategiji predviđa dalji rast potrošnje električne energije. Ako proizvodnja i mreža ne prate te potrebe, raste oslanjanje na uvoz i izloženost tržišnim cenama. Zato je važno koliko nove energije možemo da obezbedimo, a ne samo koliko ćemo je trošiti.
Skuplja struja ne ostaje samo na računu EPS-a
Struju plaćaju i pekara, prodavnica, fabrika i hladnjača. Kada im poraste taj trošak, deo poskupljenja može da se prelije na proizvode i usluge koje svakodnevno kupujemo. Neće sve poskupeti automatski, niti za isti procenat, ali posledice mogu da se osete i na kasi, ne samo na računu za struju.
U dokumentima MMF-a predviđeno je redovno usklađivanje tarifa za domaćinstva sa inflacijom, što otvara mogućnost ponovljenih korekcija. Ipak, novi procenat i datum još nisu potvrđeni: na pregledanim zvaničnim stranicama EPS-a i Agencije za energetiku i dalje je naveden cenovnik od 1. oktobra 2025. godine. Za građane zato ostaje najvažnije pitanje: koliko će eventualno poskupljenje povećati ukupne mesečne troškove — i šta će se uraditi da domaće struje bude dovoljno?
0 komentara
Uključite se u razgovor